BlackSheep интервју – Марко Антић: Волим кораке ван себе

На интернет сајту blacksheep.rs објављен је интервју са параћинским песником и прозаистом Марком Антићем, чланом КУА „Артија“. Ово је Марков први интервју:

Марко Антић, песник и прозаиста, своје стваралаштво користи као ослонац за прескакање „зидова”. Радови су му заступљени у зборницима („Први пут, „Јунаци урбане беде”, „Загрцнути у транзицији”, „Bundolo offline 2”, „Bundolo offline 3”, „Поезирање”, „Поезирање: ОДговори”), фанзинима („Зелени коњ”, „Helly Cherry”, „Побуна уметности”), антологијама блог-прича, часописима…

Учествовао је на бројним поетским фестивалима и такмичењима, а песме су му емитоване у програму загребачког Радија СЦ.

Једноставност у изразу, слике свакодневнице и ненаметљива, искрена емоција чине препознатљивим овог талентованог писца.

* Пишеш највише поезију, али се бавиш и кратком причом. Да ли је поезија твоја права љубав коју „вараш” са прозом или су ти обе подједнако битне?

** Добро питање. Обе су ми подједнако битне, али ми поезија више иде од руке. И некако је мање захтевна, барем мени. Прича захтева време, простор, рад. Често имам проблем са тим координатама простор-време (ово је и изговор за лењост)…

* Твоје песме су писане слободним стихом, стихови су неједнаке дужине и углавном без риме. То су, такође, стилска обележја већине данашњих младих писаца. Зашто си одлучио да и твој израз буде такав?

** Спонтано се догодило. Желео сам нешто што није дно, али није ни конзервативно, академско изражавање. Поезију разумљиву и доступну сваком човеку. Једноставност.

* По твом мишљењу, шта је песма и шта све она треба да садржи?

** Ух, ово није лако питање. Песма је за мене филтер живота, цеђ, аутотерапија. Процедиш живот да би га лакше поднео/ла, а песма остаје као срж. Важно је приповедање емоције, колико си песму заиста проживео. Не волим превише тешких и „ружних” речи у песми. Понека по(р)ука није на одмет, ако се избегну замке демагогије.

* У твојим радовима се често налазе коментари о нашој свакодневници. Да ли су то помирљиве констатације о социјалним околностима или је у питању критика?

** Критика која прелази у резигнирану констатацију. То ваљда иде са годинама…

* Да ли „зид” који спомињеш има везе са албумом „The wall” групе Пинк Флојд?

** Сјајна група и генијалан албум. И филм је добар. Антихерој Пинк свој замишљени зид гради од лоших искустава, да би се заштитио од људи. На крају га руши и отвара се према свету. Али то је само једна од асоцијација. Наиме, у мом крају постоји место које смо као клинци звали „Змијарник”. Егзотично, опасније место за игру и истраживање опасано зградама, препуно високог растиња и шибља, права мала џунгла на асфалту. Провучеш се кроз ограду од бодљикаве жице и уђеш, потом се пробијаш кроз „шуму”, да би на крају дошао до правог зида који ваља прескочити, као финалну препреку. Са друге стране зида су људи, цивилизација, повратак у „безбедно”. Није било лако прескочити зид, вежбали смо. Били смо веома срећни када бисмо окончали „мисију” без потешкоћа. А у животу има доста потешкоћа. То место из детињства има своју симболику. „Наш” зид је сачињен и од наших мањкавости. Мањак културе, образовања и материјалних средстава је очигледан. Неформално образовање је често битније од формалног, али ти је потребно и ово друго, да би нашао бољи посао.

Пошто нам је неопходан и психички пробој, зид може да асоцира и на Хакслија – „Врата перцепције”. „The Doors of Perception”. Прескочити зид, проћи кроз врата спознаје. Само ипак без мескалина, молићу…

* У твојим радовима је чест и мотив ђавола. Шта је или ко је ђаво?

** Ђаво је јаз међу људима. Недостатак толеранције, љубави, поштовања. Нехуманост и себичност. Ужас који сами стварамо. Или превртљива, лажљива особа која не поступа исправно.

* Поред Буковског, који још писци су имали утицаја на тебе?

** Карвер, Хенри Милер, Ерика Џонг, Клајв Баркер… А доста су утицали и стрипови.

* Шта можемо очекивати од тебе у ближој будућности?

** Нове песме, приче и коауторска издања. Можда и прву самосталну збирку.

* Зашто си ти црна овца?

** Избегавам испразне изласке до јутра и опијања без повода и мере. Радије остајем код куће и читам, пишем или гледам филмове и серије. И волим кораке ван себе.

Ђурђица Зец

Извор: blacksheep.rs

Фотографије: Александар Ђевић, Владица Миленковић

Престоничко представљање „Афотеке 2“

У пријатном амбијенту мултимедијалне сале Установе културе „Вук Караџић“ у Београду, у четвртак 24. октобра 2013. године, одржана је мултимедијална промоција Алманаха афористичара „Афотека 2“ са изложбом карикатура Слободана Срдића и живом афористичарском речју заступљених аутора

Промоцију је у име Установе културе „Вук Караџић“ отворила Радмила Стојановић, а затим су приређивачи Миодраг Стошић и Горан Радосављевић и илустратор Слободан Срдић кратко говорили нешто више о Алманаху и самом раду на њему. Владица Миленковић је поред свог кратког виђења „Афотеке 2“ прочитао и извод из рецензије Груја Лера, док је пре почетка читања афоризама још један рецензент Срба Павловић, у Алманаху потписан као Коста Павловић, прочитао своју уводу реч књиге.

По завршетку формалног дела промоције, афористичари су по редоследу објављеним у књизи, од најстаријих ка најмлађим, редом излазили пред публику показујући да нимало нису случајно постали, а неки већ и били, део овог јединственог издања Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ и интернет сајта „Лига духовитих“.

Мирослав Средановић, Коста Павловић, Слободан М. Стефановић, Мићо Лукић, Александар Кржавац, Перица Јокић, Горан Радосављевић, Деана Саиловић, Владица Миленковић, Павица Јовановић Вељовић, Миодраг Стошић и Јелена Вучинић су читањем својих 15 објављених афоризама употпунили „слику“ Алманаха за коју се у правом смислу те речи побринуо Слободан Срдић чије је осликавање афоризама карикатурама свих боја било изложено на зидовима ове мултимедијалне сале дајући јој и у овом случају пуно оправдање да се тако назива.

Било је ту и аутора који су по први пут објавили своје афоризме у неком штампаном издању књиге, па су тако Деана Саиловић, Павица Јовановић Вељовић и Јелена Вучинић, како је приметио Срдић, управо биле најгласније и најенегричније. Није их поколебало ни то што су имале част да их поред присутних значајних имена заступљених у Алманаху из публике слушају и ветерани сатире ових простора Саво Мартиновић и Миливоје Јозић.

А на самом крају је уз музичку подлогу филма „Валтер брани Сарајево“ откривено ко је Роберт Нимани, аутор кратких прича који се појавио на друштвеној мрежи Фејсбук и групама које окупљају сатиричаре. Роберт Нимани је у ствари главом и брадом Перица Јокић који је под тим псеудонимом скренуо нескривену пажњу, не само сатиричара, на свој рад који до сада није публиковао!

Након Делчева и Београда на реду је Параћин, родни град идеје Алманаха, у коме ће 4. новембра у Народној библиотеци „Др Вићентије Ракић“ бити представљен Алманах афористичара „Афотека 2“, а у галерији библиотеке „У пролазу“ отворена изложба карикатура којима је Слободан Срдић нацртао све оно што су афористичари имали да кажу.

АНТИСКАНДАЛ: У Београду „Вук Караџић“ представља „Афотеку 2“

Установа културе „Вук Караџић“ биће домаћин промоције Алманаха афористичара „Афотека 2“ у Београду, коју ће за време трајања промоције пратити изложба карикатура Слободана Срдића, у четвртак, 24. октобра 2013. године са почетком од 19 часова

Како не јављају медији: Алманах афористичара „Афотека 2“, након представљања у Делчеву у Македонији, својих „пет минута“ имаће и у Београду у Установи културе „Вук Караџић“ као незванично издвојено одељење Сајма књига који се у то време одржава у главном граду Србије. Ако вас је Сајам бацио на трошак, „Афотека 2“ ће вас бацити у смех.

Приређивачи Алманаха: Владица Миленковић, Горан Радосављевић и Миодраг Стошић, један од рецензената Коста Павловић (илити Срба Павловић) и илустратор Слободан Срдић, уз „афотекаре“ који су најавили долазак: Мирослава Средановића, Мића Лукића, Александра Кржавца, Перице Јокића, Деане Саиловић, Павице Јовановић Вељовић и Јелене Вучинић, као и оних који нису најавили, а очекује се да због близине места дешавања буду на лицу места: Слободана М. Стефановића, Љубомира О. Вујовића и Николе Живковића, представиће како знају и умеју оно што се представити може и вероватно сме.

У име Установе културе „Вук Караџић“, која се налази у Булевару краља Александра 77а, свој удео у промовисању „Афотеке 2“ имаће Радмила Стојановић, а прецизније место дешавања је мултимедијална сала.

Поводом овог догађаја на интернет сајту ове установе постављена је занимљива најава.

Медији су на крају без текста закључили: Како је раније утврђено, Алманах афористичара „Афотека 2“ је издање Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ и интернет сајта „Лига духовитих“.

Владица Миленковић добитник награде на „Сатира фесту 2013“

Владица Миленковић, члан КУА „Артија“, добитник је престижне награде за најбољу сатиричну причу на „Сатира фесту 2013“ одржаном у Београду 11. октобра 2013. године, а на претходно расписаном конкурсу Београдског афористичарског круга

Читање приче у Удружењу књижевника Србије

Прича „Изложба“ Владице Миленковића проглашена је за најбољу сатиричну причу, од преко стотину прича пристиглих на конкурс, једанаестог међународног фестивала хумора и сатире „Сатира фест“ који се сваке године одржава у Београду. Награда му је уручена у просторијама Удружења књижевника Србије где је Миленковић прочитао награђену причу, а свој наступ је употпунио пар сати касније наступом на „Вечери афоризама“ у свечаној сали Градске општине Стари град.

Читање афоризама на „Вечери афоризама“

Поред награде за причу, награду за најбољу сатиричну песму на истом конкурсу добио је Томица Ћирић из Пирота, док је сатирична песма Владице Миленковића ушлa у најужу конкуренцију за награду. Награду „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам прочитан на „Сатира фесту 2013“ добио је Нинус Несторовић сатиричар из Новог Сада, који већ дуже време живи и ради у Параћину.

Са плакетом Београдског афористичарског круга за најбољу причу „Сатира феста 2013“

У најави је нова књига афоризама Владице Миленковића „За сваки случај“, као и промоција књиге „Алманах афористичара Афотека 2“ у Београду и Параћину, коју је уредио заједно са Гораном Радосављевићем и Миодрагом Стошићем.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву

Алманах афористичара „Афотека 2“ је представљен у Македонији у Делчеву, у петак 20. септембра, на Фестивалу афоризма и карикатуре „Пијанец 2013“ који је одржан у оквиру манифестације „Пијанечките денови на сливата 2013“

„Афотека 2“ на Фестивалу афоризма и карикатуре у Делчеву

Другу „Афотеку“ је у целини представио приређивач, заступник издавача КУА „Артија“ и гост фестивала из Србије – Владица Миленковић из Параћина, који је потом заједно са домаћином фестивала и једним од „афотекара“ Милетом Гјоргјијоским прочитао по један афоризам свих аутора који су се нашли међу 38 афористичара Алманаха.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву: Владица Миленковић (КУА „Артија“)

Како је у Алманаху афористичара „Афотека 2“ било заступљено 6 аутора афоризама из Македоније, ово је била прилика да се представе домаћој публици као део једне целине која је обухватила простор бивше Југославије, осим Словеније, и део једне књижевне области која свакако не зна за границе – сатире у коалицији са хумором. Тако су се од македонских аутора бројној публици у Делчеву представили поред Милета Гјоргјијоског и Васил Толевски из Скопља и Ленче Стоименова из Кочана.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву: Миле Гјоргјијоски и Васил Толевски

„Афотека 2“ представљена у Делчеву: Ленче Стоименова

Поред усменог представљања „Афотеке 2“ публика је могла на изложбеном паноу да види приказе 38 карикатура Слободана Срдића из Смедерева којима је илустровао афоризме исто толико аутора, где је свака карикатура била потписана одређеним афоризмом. Убудуће ће све карикатуре, овога пута у колору и на већем формату, бити излагане уз сваку следећу промоцију Алманаха, где год то буде било могуће.

„Афотека 2“ представљена у Делчеву: Карикатуре Слободана Срдића

Заједнично за прву и другу „Афотеку“, поред 16 истих аутора, је то што је прва промоција одржана управо у Делечеву, у Дому културе АСНОМ.

Поред Владице Миленковића „Афотеку 2“ су приредили, као и прву: Горан Радосављевић, власник и уредник интернет сајта „Лига духовитих“, који је уједно важи за суиздавача, и Миодраг Стошић организатор дешавања под називом „Ширимо оптимизам!“.

[box]

НАГРАДЕ СА КОНКУРСА НА ТЕМУ „ПАЗИ, ШЉИВА“

Изложене карикатуре из Алманаха афористичара „Афотека 2“ биле су само део изложбе отворене поводом конкурса на тему „Пази, шљива“, где је Гран при награду добио Блаже Докулевски (Македонија), награду „Златно буре“ Иваило Цветков (Бугарска), награду „Сребрно буре“ Саша Димитријевић (Србија) и награду „Бронзано буре“ Јовче Савов (Бугарска). Док су на исту тему за афоризме награде „Златно“, „Сребрно“ и „Бронзано буре“ добили Александар Чотрић (Србија), Вељко Рајковић (Црна Гора) и Мирослав Средановић (Србија), а дипломе Екрем Мацић (Босна и Херцеговина) и Ристо Филчевски (Македонија). Исте вечери посебне награде за трајну вредност уручене су Јордан Поп Илиеву за допринос на пољу карикатуре и Василу Толевском за афоризам, обојица из Македоније.

[/box]

Афотека по други пут међу афористичарима

Како је и најављено, до краја лета, 19. септембра 2013. године из штампе је изашао Алманах афористичара „Афотека 2“ у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ и интернет сајта „Лига духовитих“ са 570 афоризама 38 аутора из Србије, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Алманах афористичара „Афотека 2“ приредили су Владица Миленковић (КУА „Артија“), Горан Радосављевић („Лига духовитих“) и Миодраг Стошић („Ширимо оптимизам“). Рецензенти су Грујо Леро, професор књижевности и сатиричар из Бијељине, и Коста Павловић, афористичар из Београда, познатији као Срба Павловић. Комплетну књигу је илустровао Слободан Срдић, карикатуриста из Смедерева, а у књизи се налазе карикатуре које су настале на основу 38 афоризама, од сваког афористичара по један.

Након појаве прве АФОТЕКЕ, други истоимени алманах у издању КУА „Артија“, није морао дуго да чека. Угледао је светло дана много раније него што је очекивано… Оно што је карактеристично за алманахе, то је да се појављују, након што се у једној области, или већ ономе што та врста часописа третира, дође до значајнијих промена. У овом случају, унутар групе Лига духовитих и групе Ширимо оптимизам, дошло је до неочекиваног пораста броја чланова. Самим тим пред приређивачима се нашао и знатан број вредних афоризама…

Карактеристично је још да и овај други број алманаха, такође, наставља у истом маниру: хуморан, сатиричан, интригантан, врцав. За разлику од бројних досадашњих књига сличне природе, не своди се на три теме (вођа, ратови – протесни митинзи, полиција). Приређивачи таквих књига “одрадили су своје”, афоризам ослобођен инвективе, грубијанства, наиве и примитивизма. Враћа се ново-старо време. Земља корача убрзаним корацима ка Европи, а афоризам ка књижевном. У прилог овој тврдњи иде и “јадиковка” сатиричара претходне генерације, који жали што није стварао у овом времену. …

Коста Павловић

Алманах АФОТЕКА 2 заслужује сваку пажњу и помен. Из обиља српске, црногорске, македонске и хрватске афористичарске продукције издвојено је чак 570 изабраних афоризама. Аутори су бирани по временском и вриједносном кључу. …

Приређивачи су имали на уму чињеницу да су се у периоду од пет деценија јавиле и одређене, старе и нове, негативне друштвене појаве – које су пресудно утицале на формирање афористичарске свијести. То је доказ више да се „ћуд тумора друштва“ не мијења. Мијењају се само изазивачи! …

Друга књига АФОТЕКЕ прати вријеме, као што га прате афористичари живом ријечју и снажним мислима о појавама које кваре устројство друштва, државе, институција и нарави појединаца.

А смијех је најбољи лијек против неподношљиве друштвене врућине која је захватила ове просторе.

Рецепт може прописати сваки од 38 љекара специјалиста из овог алманаха, који нам поклањају лепезу освјежавајућих афоризама да лакше поднесемо горуће проблеме, због којих се даноноћно знојимо.

Грујо Леро, проф.

„Афотекари“ су овога пута били: Мирослав Средановић (1936), Живојин Денчић (1939), Коста Павловић (1942), Пеко Лаличић (1944), Никола ЧД Пешић (1948), Слободан М. Стефановић (1948), Јован Крагујевић (1950), Мићо Лукић (1952), Љубомир О. Вујовић (1952), Димитар И. Вилазорски (1953), Душан Ђорђевић (1955), Васил Толевски (1956), Миле Гјоргјијоски (1957), Абдурахман Халиловић Ахил (1958), Ленче Стоименова (1958), Александар Кржавац (1959), Момир Станисављевић (1959), Зоран Додеровић (1960), Александар Павић (1960), Жељко Марковић (1961), Љубисав Грујић (1962), Перица Јокић (1962), Милан Бутрић Танкеш (1964), Горан Радосављевић (1969), Дејан Ђорђевић (1970), Динко Османчевић (1971), Деана Саиловић (1971), Владица Миленковић (1973), Далиборка Шишмановић Кепчија (1974), Братислав Костадинов (1975), Драган Миљковић (1975), Павица Јовановић Вељовић (1978), Дражен Јерговић (1980), Љупка Цветанова (1976), Миодраг Стошић (1982), Јелена Вучинић (1982), Никола Живковић (1984) и Наташа Гјоргјијоска (1985).

Прва промоција је заказана већ за петак, 20. септембар 2013. године, у Македонији у Делчеву на Првом међународном фестивалу карикатуре и афоризма „Пијанец 2013“.

У плану је да уз промоције које следе буде постављена и изложба свих карикатура Слободана Срдића које се налазе у књизи, а које ће за ову прилику бити урађене у колору.

Неке од занимљивости у вези Алманаха афористичара „Афотека 2“ можете прочитати у вести Алманах афористичара „Афотека 2“ у најави.

КУА „Артија“
Параћин, 19.09.2013.

Резултати конкурса сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2013“

Званични резултати конкурса сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2013“, на тему „Култура и уметност“, означили су и коначни крај конкурса, а најуспешнији су овога пута били за афоризме Вељко Рајковић из Подгорице, за песму Олга Манчић Лодика из Параћина, за причу Огњен Шестић из Београда, као и Милан Станчић из Сарајева за афоризам на тему карикатуре Горана Ћеличанина. Предстоји Сатирична позорница „Жикишон 2013“ у Параћину

Жири у саставу: Живојин Денчић, сатиричар из Зајечара, Горан Радосављевић, афористичар, и Миодраг Стошић, сатиричар и комичар, обојица из Београда, системом бодовања доделио је награде ауторима најбољих радова пристиглим на конкурс у све четири категорије, и то:

Наставите са читањем →

Ускоро нова књига афоризама Владице Миленковића „За сваки случај“

Средином октобра из штампе излази нова књига афоризама Владице Миленковића „За сваки случај“ у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ уз помоћ Општине Параћин

После књига афоризама „Критична маса“ из 2005. и „Досије ФенИКС“ из 2010. године, „За сваки случај“ је трећа ауторска књига Владице Миленковића, а укупно четврта књига у оквиру Библиотеке Артија чији је уредник.

Објављивање књиге помогла је Општина Параћин путем конкурса за пројекте у култури.

Пре ове књиге, из штампе излази трећа књига Библиотеке Артија Алманах афористичара „Афотека 2“, коју је Миленковић уредио и приредио заједно са Гораном Радосављевићем и Миодрагом Стошићем, где је и заступљен међу 38 афористичара из Србије, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

„Поезирање“ Марка Антића

Објављен је други зборник групе „Поезирање“ под називом „ОДговори“, а у њему на странама 20 и 21 две песме Марка Антића, члана КУА „Артија“, и то „Ђаво“ и „Моја (само)одбрана“.

Песме су изабрали и приредили зборник Јелена Блануша и Игор Варга и за сада се зборник може читати само у електронској верзији, а више о свему уредници зборника кажу:

На поетски конкурс групе Поезирање који је био отворен до 15. јануара 2013. године пријавило се око 150 аутора. У коначан избор за зборник ушле су песме 50 аутора из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Словеније.

Електронски зборник званично је објављен 15. августа 2013. године. За електронско издање уредници су се одлучили, како због жеље да избегну ограничавања издавача, тако и да би поезију учинили доступном свим заинтересованим читаоцима.

Посебно место у овом зборнику поново заузимају две песме наше преминуле песникиње и пријатељице Ирене Савић (познатије под псеудонимом Уна Марипоса). Додатно, као својеврстан увод у овај зборник, представљамо кратку причу сјајног, младог писца Anthony W. Mouse-а.

Аутори заступљени у зборнику су: Хана Агић, Марко Антић, Јована Бајагић, Весна Барзут, Јелена Блануша, Татјана Бранковић, Седина Бркић, Владимир Чолаковић, Томица Ћирић, Александар Ћуковић, Љубомир Делевић, Ведрана Драгољевић, Елма А. Дугић, Младен Ђуричић, Димитрије Ђуровић, Фрањо Франчич, Доминик Грегурек, Милан Громовић, Ана Хранисављевић, Марин Колић, Миливој Костић, Кенан Краковић, Милена Кременовић, Тијана Лазић, Марија Лесан, Милана Љубисављевић, Предраг Миловановић, Лара Митраковић, Anthony W. Mouse, Наташа Николић, Владимир Николић, Вељко Одаловић, Здравко Одорчић, Јелена Палигорић, Марија Пантелић, Искра Пенева, Дејан Поповић, Милена Правиловић, Сара Радојковић, Ирена Савић, Александар Славнић, Далибор Старчевић, Младен Стојадиновић, Јована Стојановић, Џенита Суљкановић, Јасмина Шушић, Игор Варга, Јелена Видић, Роберто Водановић, Никола Зеленковић и Бојан Ждрале.

Желимо вам угодно читање,
Уредници.

poeziranje.blogspot.com

Први зборник групе „Поезирање“ објављен је 2012. године у штампаном издању, у којој је објављена Маркова песма „Веб-форуми“. И овај зборник је, такође, доступан у електронском формату.

Још неке од песама Марка Антића можете прочитати у делу сајта КУА „Артија“ Стваралаштво.

Алманах афористичара „Афотека 2“ у најави

До краја лета изаћи ће из штампе Алманах афористичара „Афотека 2“ у издању Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ и интернет сајта „Лига духовитих“ са афоризмима 38 аутора из Србије, Македоније, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Након закључења конкурса, одабира аутора, затим одустајања и накнадних приступања, аутори афоризама који ће бити део другог по реду Алманаха афористичара су: Мирослав Средановић (1936), Живојин Денчић (1939), Коста Павловић (1942), Пеко Лаличић (1944), Никола ЧД Пешић (1948), Слободан М. Стефановић (1948), Јован Крагујевић (1950), Мићо Лукић (1952), Љубомир О. Вујовић (1952), Димитар И. Вилазорски (1953), Душан Ђорђевић (1955), Васил Толевски (1956), Миле Гјоргјијоски (1957), Абдурахман Халиловић Ахил (1958), Ленче Стоименова (1958), Александар Кржавац (1959), Момир Станисављевић (1959), Зоран Додеровић (1960), Александар Павић (1960), Жељко Марковић (1961), Љубисав Грујић (1962), Перица Јокић (1962), Милан Бутрић Танкеш (1964), Горан Радосављевић (1969), Дејан Ђорђевић (1970), Динко Османчевић (1971), Деана Саиловић (1971), Владица Миленковић (1973), Далиборка Шишмановић Кепчија (1974), Братислав Костадинов (1975), Драган Миљковић (1975), Павица Јовановић Вељовић (1978), Дражен Јерговић (1980), Љупка Цветанова (1976), Миодраг Стошић (1982), Јелена Вучинић (1982), Никола Живковић (1984) и Наташа Гјоргјијоска (1985).

На основу броја аутора „Афотека 2“ садржаће укупно 570 афоризама и 38 илустрација, не рачунајући корице књиге.

Приређивачи су, као и прошлог пута, Владица Миленковић (КУА „Артија“), Горан Радосављевић („Лига духовитих“) и Миодраг Стошић. За илустровање књиге побринуо се Слободан Срдић, карикатуриста из Смедерева и доајен српске карикатуре. Рецензент је Грујо Леро, професор књижевности и сатиричар из Бијељине и учесник прве „Афотеке“, а уводну реч има Србољуб Павловић из Београда, један од најистакнутијих афористичара Србије, и сам учесник у оба Алманаха са афоризмима потписаним псеудонимом Коста Павловић.

Занимљиве појединости у вези Алманаха афористичара „Афотека 2“:

38 одабраних аутора афоризама, у односу на 29 у првом Алманаху;
28 аутора афоризама из Србије (Београд, Зајечар, Мајданпек, Ниш, Нови Сад, Врање, Параћин, Чачак, Пожаревац, Смедерево, Грделица код Лесковца, Сремски Карловци, Крушевац, Сурдулица, Смедеревска Паланка) укључујући и једног аутора који живи у Швајцарској, 6 из Македоније (Велес, Скопље, Делчево, Кочани, Штип), 2 из Хрватске (Ријека и Загреб) и по 1 из Црне Горе (Беране) и Босне и Херцеговине, тачније Републике Српске (Бања Лука);
учествује чак 7 афористичарки, од тога 4 из Србије и 3 из Македоније, за разлику од првог Алманаха у коме није било ниједног женског аутора;
16 аутора су били учесници и првог Алманаха афористичара уз још једног аутора који је овога пута рецензент – Грујо Леро;
најмлађи аутор је Наташа Гјоргјијоска, рођена 1985. године, док је у првом Алманаху то био Миодраг Стошић, рођен 1982. године;
неколицини пре свега млађих аутора ово ће бити прво појављивање у једном књижном афористичарском издању.

„Афотека 2“ је наставак прошлогодишње прве „Афотеке“ која је наишла на веома позитивне критике од стране читалаца, као и колега афористичара и карикатуриста који нису учествовали у овом пројекту, сигурно највећем на овим просторима у области сатире када је самоорганизација у питању.

Као и прва „Афотека“, „Афотека 2“ биће штампана латиничним писмом ради лакшег пласмана у све земље одакле су аутори учесници. Поред промоција књиге где год се укаже прилика за то, у плану је и представљање на предстојећем Сајму књига у Београду који се одржава од 20. до 27. октобра.

КУА „Артија“
Параћин, 03.08.2013.

Књижевно-уметничка асоцијација АРТИЈА