Архиве категорија: Важно

Признање Жикишон

Резултати конкурса сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2013“

Priznanje-ZikisonЗва­нич­ни резул­та­ти кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2013“, на тему „Кул­ту­ра и умет­ност“, озна­чи­ли су и конач­ни крај кон­кур­са, а нај­у­спе­шни­ји су ово­га пута били за афо­ри­зме Вељ­ко Рај­ко­вић из Под­го­ри­це, за песму Олга Ман­чић Лоди­ка из Пара­ћи­на, за при­чу Огњен Шестић из Бео­гра­да, као и Милан Стан­чић из Сара­је­ва за афо­ри­зам на тему кари­ка­ту­ре Гора­на Ћели­ча­ни­на. Пред­сто­ји Сати­рич­на позор­ни­ца „Жики­шон 2013“ у Параћину

Жири у саста­ву: Живо­јин Ден­чић, сати­ри­чар из Заје­ча­ра, Горан Радо­са­вље­вић, афо­ри­сти­чар, и Мио­драг Сто­шић, сати­ри­чар и коми­чар, обо­ји­ца из Бео­гра­да, систе­мом бодо­ва­ња доде­лио је награ­де ауто­ри­ма нај­бо­љих радо­ва при­сти­глим на кон­курс у све чети­ри кате­го­ри­је, и то: 

Наста­ви­те са чита­њем

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Уместо класичног извештаја са Фестивала уметности „Артикулисање 2013“

Да би се напи­сао ква­ли­те­тан и реа­лан чла­нак о неком деша­ва­њу потреб­но је да се слег­ну ути­сци и чују комен­та­ри и кри­ти­ке у наред­на бар 3 дана, јер сва­ко чудо тра­је упра­во толи­ко, посеб­но када се ради о нече­му тако ком­плек­сном, једин­стве­ном и алтер­на­тив­ном као што је Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње“ и још посеб­ни­је ако те ути­ске тре­ба да пре­не­се сам организатор.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Кажем, ком­плек­сном, једин­стве­ном и алтер­на­тив­ном јер на јед­ном месту у јед­ној вече­ри и у само непу­на 4 сата оку­пи­ти и пред­ста­ви­ти књи­жев­не радо­ве, стен­дап коме­ди­ју, рок музи­ку и у аку­стич­ној и елек­трич­ној вари­јан­ти, као и ликов­ну умет­ност, и то све под аутор­ском ети­ке­том баш делу­је као сизи­фов­ски посао. Данас је сва­ка­ко у Срби­ји нај­те­же наћи публи­ку која ће све то испра­ти­ти, неза­ви­сно од кре­а­тив­но­сти ства­ра­ла­ца, чак и поје­ди­нач­но по ауто­ри­ма или по врсти умет­но­сти путем про­мо­ци­ја или темат­ских вече­ри, а камо­ли све то ова­ко фести­вал­ски обједињено.

Пара­ћин је још јед­ном поло­жио испит након про­шло­го­ди­шњег Арти­ку­ли­са­ња, посе­ће­ност је била на завид­ном нивоу када се погле­да­ју деша­ва­ња слич­ног типа и у мно­го већим сре­ди­на­ма, а у публи­ци су се нашли и људи који рет­ко упри­ли­чу­ју себи изла­ске упра­во због пону­де која се све­ла само на „гран­ди­о­зно“ или на реци­кла­жу позна­тог а бли­ског, посеб­но када се ради о музич­кој интер­пре­та­ци­ји. Али то је и разу­мљи­во јер мало људи истра­жу­је у умет­но­сти која их инте­ре­су­је као кон­зу­мен­та, па и као ауто­ра, и још мање њих тежи ка нечем пот­пу­но неи­стра­же­ном или попри­лич­но новом, а да не гово­ри­мо о томе када се тре­ба усу­ди­ти и посе­ти­ти такво деша­ва­ње. Али опет све то нера­зу­мљи­во у дана­шње вре­ме у коме бун­тов­ни­ци и са разло­гом и без разло­га има­ју сло­бо­ду да кро­је свој став и мишље­ње која је дошла са широм при­сту­пач­но­шћу интер­не­ту где се не може пози­ва­ти на теле­ви­зиј­ско ружи­ча­сто и које­ка­кво зату­пљи­ва­ње. У сва­ком слу­ча­ју, свест за подр­шком нечег новог аутор­ског није довољ­но при­сут­на и на томе тре­ба ради­ти из дана у дан. Пра­ви тре­ну­так да изми­сли­мо нову посло­ви­цу: подр­жи данас да сутра не буде досадно.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Него, бата­ли­мо фило­зо­фи­ју и уто­пи­ју, вра­ти­мо се на сам фести­вал она­кав какав је био. Поче­так је нарав­но каснио, јер шта у Срби­ји кре­не на вре­ме или не слу­ти на добро или се није ни деси­ло када се ради о публи­ци која се свим сила­ма тру­ди да одр­жи ака­дем­ски ниво од 15 мину­та зака­шње­ња па све то пута 2 па на више. А поче­ло је након 50-ак мину­та од пред­ви­ђе­ног вре­ме­на почет­ка књи­жев­ним ства­ра­ла­штвом чла­но­ва Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“: Алек­си­на Ђор­ђе­вић про­во­ка­тив­на као и увек са при­чом која се одви­ја на њеном тере­ну (за неу­пу­ће­не, на тере­ну сек­су­ал­но­сти), Миле­на Дуло­вић одме­ре­на у свом дво­дел­ном про­зном експе­ри­мен­ту о одно­си­ма изме­ђу дво­је одљу­бље­них, Мар­ко Антић инспи­ри­сан мае­страл­но про­чи­тао малу сери­ју сво­јих бру­тал­но исти­ни­тих песа­ма, а ја као пот­пи­сник ових редо­ва недо­вољ­но без­о­бра­зан да оце­ним моје две стил­ски разли­чи­те песме које су биле нео­че­ки­ва­на заме­на оче­ки­ва­ним афо­ри­зми­ма, мада сам чуо да се шушка по гра­ду да су добре. Добре!? Одлично!

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Чла­но­ви КУА „Арти­ја“: Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Миле­на Дуло­вић, Мар­ко Антић и Вла­ди­ца Миленковић

Дру­ги део фести­ва­ла обе­ле­жи­ли су стен­да­пе­ри Мио­драг Сто­шић и Миро­слав Ђор­ђе­вић, позна­ти­ји у том све­ту као Лорд од Беде, вид­но разли­чи­ти у сво­јим насту­пи­ма, а довољ­но исти да под­јед­на­ко насме­ју публи­ку. Пошто је комич­но пре­при­ча­ва­ти стен­дап коме­ди­ју не бих да им пра­вим кон­ку­рен­ци­ју па ћу само напо­ме­ну­ти да о томе нај­бо­ље гово­ри смех (не)заголицане публи­ке. Ина­че, ко је про­пу­стио ове њихо­ве мај­ске насту­пе у Пара­ћи­ну, при­ли­ка за поправ­ни у јуну је у петак 7. јуна у Скопљу.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Стен­да­пе­ри: Мио­драг Сто­шић и Миро­слав Ђор­ђе­вић (Лорд од Беде)

Након све­га сти­го­смо и до толи­ко оче­ки­ва­ног музич­ког дела фести­ва­ла који је отво­рио Зон­таг, тј. Вла­ди­мир Недељ­ко­вић са сво­јим вер­ним оруж­ји­ма за рокен­рол – аку­стич­ном гита­ром и гла­сом, или „зон­та­гов­ски“ опи­са­но „буди рокен­рол на сто начи­на, буди рокен­рол с мало зачи­на, буди рокен­рол на сто начи­на, рокен­рол је послед­ње уто­чи­ште од сеља­чи­на“. Што је Зон­таг више при­зи­вао тај ста­ри добри рокен­рол звук то је мла­ђа публи­ка све више нестр­пљи­во ишче­ки­ва­ла четво­ро­чла­ног Пли­ша­ног Мали­ша­на из Гор­њег Мила­нов­ца у свој сво­јој Sonic Youth-Dinosaur Jr-Nirvana-Stone Roses-Yo La Tengo пре­по­зна­тљи­во­сти. За то вре­ме Зон­таг је пока­зи­вао како један искре­ни већ без­ма­ло 30 годи­на актив­ни ства­ра­лац рок музи­ке може и сам сам­ци­јат да пре­не­се пажљи­вим и стр­пљи­вим слу­ша­о­ци­ма сво­је ства­ра­ла­штво о чему нај­бо­ље гово­ри у песми „Ходам“ пору­ком: „… лако је пева­ти туђу песму, за сво­ју имај М-У-Д-А…“, коју нажа­лост те вече­ри нисмо има­ли при­ли­ке да чује­мо. И након 40-ак мину­та на бину су се попе­ли и чла­но­ви бен­да Пли­ша­ни Мали­шан, где су енер­гич­ним и добро усви­ра­ним насту­пом раз­др­ма­ли прве редо­ве публи­ке која је оче­ки­ва­ла упра­во оно што је и доби­ла – ритам који покре­ће. А затим је на сце­ну сту­пи­ло пара­ћин­ско „додат­но убр­за­ње“ панк бенд Жбунт отпра­шив­ши свој сет аутор­ских песа­ма на кра­ју зачи­нив­ши неким панк стан­дард­ни­ма. И тиме је завр­шен зва­нич­ни део фести­ва­ла што није спре­чи­ло орга­ни­зо­ва­ну мла­ду пара­ћин­ску музич­ку еки­пу да у ком­би­но­ва­ним саста­ви­ма наста­ви још пар сати рокенрола.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Музи­ча­ри: Зон­таг (Нови Сад), Пли­ша­ни Мали­шан (Гор­њи Мила­но­вац) и Жбунт (Пара­ћин)

Умет­нич­ку сли­ку фести­ва­ла упот­пу­нио је кари­ка­ту­ри­ста и илу­стра­тор Горан Ћели­ча­нин који је кроз кари­ка­ту­ре и поко­ји пор­трет при­сут­них гости­ју дао вели­ки и сли­ко­вит допри­нос, укљу­чу­ју­ћи и њего­ву изло­же­ну мини-гале­ри­ју кари­ка­ту­ра позна­тих књи­жев­ни­ка и дру­гих умет­ни­ка. Иза­бра­ни срећ­ни­ци који су нацр­та­ни те вече­ри одне­ли су сво­ју сли­ку и при­ли­ку са собом. Нама који нисмо сти­гли да буде­мо нацр­та­ни оста­ло је да пам­ти­мо Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2013“ по нече­му дру­гом, а веру­јем да је има­ло по чему.

Фестивал уметности "Артикулисање 2013"

Црте­жи и мини-гале­ри­ја Гора­на Ћеличанина

Нарав­но, било је кри­ти­ка на ово или оно, на рачун овог или оног, али се углав­ном све сво­ди­ло на лич­не уку­се о који­ма, као што сви зна­мо, не тре­ба расправљати.

На кра­ју, поред захвал­но­сти сви­ма који су подр­жа­ли фести­вал, како они­ма који су то ура­ди­ли сво­јим при­су­ством тако и они­ма који су пру­жи­ли тех­нич­ки подр­шку, захвал­ност иде и Општи­ни Пара­ћин и клу­бу „ex Fontana“ без којих би све било мно­го теже или га не би ни било. Захвал­ност заслу­жу­ју и локал­ни меди­ји, посеб­но РТВ Канал М чији спе­ци­јал­ни при­лог са фести­ва­ла оче­ку­је­мо ових дана.

Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње 2014“? То је у Срби­ји дале­ка и неи­зве­сна будућност.

У име свих нас из КУА „Арти­ја“,
Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступник

КУА АРТИЈА

Година прође, рођендан никад!

КУА АртијаКњи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ сутра би на дан осни­ва­ња 29. фебру­а­ра тре­ба­ло да сла­ви годи­ну дана посто­ја­ња, али нема кад. Није да се нема вре­ме­на, него јед­но­став­но нема тог дату­ма у ово­го­ди­шњем календару.

Кажу да 2013. није пре­ступ­на годи­на па није у реду да се и ми као орга­ни­за­ци­ја која се бави кул­ту­ром пона­ша­мо пре­ступ­нич­ки када вре­ме није. Зато ћемо мора­ти на први рођен­дан да чека­мо дуге чети­ри годи­не како не бисмо поре­ме­ти­ли све дру­ге пра­зни­ке поме­ра­њем дату­ма за један дан уна­пред. Све­сни смо да свет ипак не може ста­ти због нас на 24 часа и то нам је тешко пало, али нас теши то што ћемо увек бити мно­го мла­ђи него што јесмо.

За годи­ну дана коли­ко је про­шло од тог „коб­ног“ 29. фебру­а­ра 2012. годи­не оства­ре­но је мно­го тога. Није да се хва­ли­мо, али тако је. Него, уозби­љи­мо ства­ри мало…

Запо­чет је Фести­вал умет­но­сти „Арти­ку­ли­са­ње“, уз помоћ клу­ба „Екс Фон­та­на“, који обу­хва­та алтер­на­тив­не обли­ке кул­ту­ре и умет­но­сти, а да ли ће бити наста­вљен и у ком оби­му виде­ће­мо. Од узре­чи­це „само да смо живи и здра­ви“ тешко може да се орга­ни­зу­је фести­вал, макар и скро­мног оби­ма какав је био прво „Арти­ку­ли­са­ње“. Затим, захва­љу­ју­ћи Кул­тур­ном цен­тру Пара­ћин наста­вљен је Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ у фор­ми у којој је запо­чет 2011. годи­не уз пра­те­ћи књи­жев­ни кон­курс. Ина­че, „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ посто­ји од 2005. годи­не и одр­жа­ва­на је повре­ме­но уз енту­зи­ја­зам поје­ди­на­ца, понај­ви­ше Зора­на Мати­ћа Мазо­са (1950-2010).

Још један врло важан дога­ђај за КУА „Арти­ја“ је покре­та­ње изда­вач­ке делат­но­сти Библи­о­те­ке „Арти­ја“ и реа­ли­зо­ва­ње иде­је алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра у сарад­њи са веб сај­том „Лига духо­ви­тих“ Гора­на Радо­са­вље­ви­ћа и уз несе­бич­ну помоћ заин­те­ре­со­ва­них афо­ри­сти­ча­ра са про­сто­ра бив­ше Југо­сла­ви­је. На пре­длог позна­тог сати­ри­ча­ра из Под­го­ри­це Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа алма­нах афо­ри­сти­ча­ра је добио назив „Афо­те­ка“. Прва књи­га „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра – Афо­те­ка“ обја­вље­на је у авгу­сту про­шле годи­не и про­мо­ви­са­на је у Срби­ји и Маке­до­ни­ји, а већ кра­јем јану­а­ра теку­ће годи­не рас­пи­сан је кон­курс за „Афо­те­ку 2“. Дру­га књи­га Библи­о­те­ке „Арти­ја“ је збир­ка афо­ри­за­ма „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ Мића Луки­ћа из Бео­гра­да која је обја­вље­на почет­ком децем­бра 2012. године.

Уз про­шло­го­ди­шњу орга­ни­за­ци­ју изло­жбе кари­ка­ту­ра Сло­бо­да­на Срди­ћа и пред­сто­је­ћу изло­жбу Нико­ле Дра­га­ша у сарад­њи са Кул­тур­ним цен­тром Пара­ћин, као и насту­па stand up бен­да „Грба­ве тан­ге“ у сарад­њи са клу­бом „Екс Фон­та­на“, све ово је и више него довољ­но. Али и то није све.

Поред наве­де­них деша­ва­ња у орга­ни­за­ци­ји КУА „Арти­ја“, раме уз раме са мном сво­јим анга­жо­ва­њем нај­ве­ћи допри­нос су дали Алек­си­на Ђор­ђе­вић, Мар­ко Антић и Миле­на Дуло­вић уче­ство­ва­њем у актив­но­сти­ма, као што су: обе­ле­жа­ва­ње Свет­ског дана књи­ге и аутор­ских пра­ва, пер­фор­манс „Лете­ће књи­ге“ у окви­ру мани­фе­ста­ци­је „Ноћ музе­ја“ у атри­ју­му пара­ћин­ске библи­о­те­ке и дру­ге слич­не актив­но­сти о који­ма је писа­но на веб сај­ту Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ (kua.artija.net). Поред поме­ну­тих чла­но­ва било је ту и дру­гих који су дали свој допри­нос у скла­ду са сво­јим могућ­но­сти­ма и вре­ме­ном, а они ће се већ препознати.

Пла­но­ви за 2013. годи­ну су све ово исто само мало дру­га­чи­је и боље, јер увек може боље, а може и више. У корист томе је и офор­мљен „А.К.Т.“, или­ти „Арти­јин Кре­а­тив­ни Тим“, са спољ­ним сарад­ни­ци­ма који ће првен­стве­но ради­ти на тех­нич­ком уре­ђи­ва­њу и опре­ма­њу књи­га она­ко како то саме књи­ге и заслу­жу­ју, а који би у доглед­но вре­ме у зави­сно­сти од инте­ре­со­ва­ња и иде­ја могао да пре­ра­сте у нешто шире.

Дакле, да закљу­чи­мо, нема рођен­да­на. Годи­на про­ђе, рођен­дан никад!

Вла­ди­ца Миленковић,
заступ­ник КУА „Арти­ја“
28.02.2013.

"Афотекари" у Театру 78

Београдско представљање две књиге Библиотеке „Артија“

У гале­риј­ском про­сто­ру позо­ри­шта „Теа­тар 78“ у Бео­гра­ду, у неде­љу 17. фебру­а­ра 2013. годи­не, одр­жа­на је про­мо­ци­ја две књи­ге афо­ри­за­ма Библи­о­те­ке „Арти­ја“, прве „Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка’“ и дру­ге „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ ауто­ра Мића Лукића.

"Афотекари" у Театру 78

Миро­слав Сре­да­но­вић, Мићо Лукић, Срба Павло­вић, Мио­драг Сто­шић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Горан Радосављевић

„Афо­те­ка­ри“ Срба Павло­вић, Мићо Лукић, Миро­слав Сре­да­но­вић, Горан Радо­са­вље­вић, Мио­драг Сто­шић и Вла­ди­ца Милен­ко­вић зајед­нич­ким сна­га­ма су пред­ста­ви­ли Алма­нах, након чега је усле­ди­ла про­мо­ци­ја књи­ге Мића Луки­ћа „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“. Рецен­зент књи­ге Срба Павло­вић је поред увод­не речи о ауто­ру и књи­зи про­чи­тао рецен­зи­ју, а у пред­ста­вља­њу афо­ри­за­ма помо­гли су му сви при­сут­ни афо­ри­сти­ча­ри слу­чај­ним ода­би­ром. Уред­ник изда­ња и заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић је пред­ста­вио књи­гу сво­јим избо­ром афоризама:

  • Ста­ри добри радио бес­пре­кор­но функ­ци­о­ни­ше. Сад крче црева.
  • Народ је и пре­ви­ше забри­нут. Бри­га га за све.
  • Сум­њи­ва лица се скри­ва­ју у бирач­ким списковима.
  • Рад­ни­ци који су стра­хо­ва­ли од губит­ка рад­ног места, сада стра­ху­ју од доби­ја­ња посла.
  • Ђаво је однео шалу. Ето зашто се сме­је­мо као будале…
  • Згод­не жене вла­да­ју бори­лач­ким вешти­на­ма – оба­ра­ју с ногу.
  • Кад год се осло­ним на себе, осло­нац се измакне.
  • Народ живи лоше јер му је тако суђе­но због оних који­ма није ника­ко суђено.
  • Пут нам је ису­ви­ше дуг – јер се врти­мо у круг.
  • Лако бисмо до посла али поја­ви­ле су се смет­ње на везама.
  • Купо­ви­на дипло­ма је доказ да се сва­ка шко­ла плаћа.
  • Не мора­те ви нас окре­та­ти, нави­кли смо ми и ова­ко и онако.
  • Пиша­мо уз ветар… а то нам се враћа…
  • Бада­ва што вре­ме ради за нас кад не може да постигне.
  • Не изла­зи­те на бри­сан про­стор. Ту пуца видик.
  • Они горе толи­ко су висо­ко да им народ није ни на видику.
  • Уче­ћи се на туђим гре­шка­ма, сво­је запостављамо.
  • Про­си­па­њем паме­ти обе­ле­жа­ва­мо пут у неповратно.
  • Смо­та­ни­ма је тешко раз­дво­ји­ти дупе од главе.
  • Чита­њем афо­ри­за­ма дола­зи­мо до пра­вог ста­ња ствари.
Мићо Лукић у Театру 78

Мићо Лукић, чита­ње радо­ва из рукописа

Да не би све оста­ло на оном што је могло да се про­чи­та из књи­га побри­нуо се Мићо Лукић који је на кра­ју из руко­пи­са про­чи­тао неко­ли­ко сво­јих афо­ри­за­ма и епиграма.

Ово је било дру­го пред­ста­вља­ње „Афо­те­ке“ у Бео­гра­ду и укуп­но шесто, док је књи­га „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“ пред­ста­вље­на први пут.

Мићо Лукић и Афотека - публика

Публи­ка свих гене­ра­ци­ја, која је била при­сут­на у завид­ном бро­ју на овој про­мо­ци­ји два изда­ња Библи­о­те­ке „Арти­ја“, често је реа­го­ва­ла на афо­ри­зме здру­же­но сме­хом и(ли) аплаузима.

Мићо Лукић - Кратке мисли дугих размишљања

Објављена друга књига библиотеке „Артија“

Мићо Лукић - Кратке мисли дугих размишљањаИз штам­пе је иза­шла дру­га књи­га у изда­њу КУА „Арти­ја“ под нази­вом „Крат­ке мислих дугих раз­ми­шља­ња“ афо­ри­сти­ча­ра Мића Луки­ћа из Београда.

Књи­га афо­ри­за­ма „Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња“, која садр­жи нешто више 350 афо­ри­за­ма, може се сма­тра­ти и настав­ком књи­ге „Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра ‘Афо­те­ка'“ која је прва обја­вље­на у библи­о­те­ци „Арти­ја“, а у којој је сво­је место нашао и Мићо Лукић поред још 28 ауто­ра. Ина­че, ово је после више од 20 годи­на писа­ња афо­ри­за­ма и обја­вљи­ва­ња у штам­па­ним и елек­трон­ским меди­ји­ма прва књи­га овог аутора.

Сво­је импре­си­је о овој књи­зи изнео је пре­ко рецен­зи­је „Инспи­ра­тив­не рефлек­си­је“ још један „афо­те­кар“ Коста Павло­вић:

Чита­ју­ћи још прве стра­ни­це руко­пи­сне збир­ке афо­ри­за­ма Миће Луки­ћа Крат­ке мисли дугих раз­ми­шља­ња, поја­ви­ле су ми се инспи­ра­тив­не рефлек­си­је да напи­шем који редак, уве­рен да се ради о изу­зет­ној књизи.

Сати­ри­чар, у бли­жој одред­ни­ци афо­ри­сти­чар, Мићо Лукић, књи­жев­ник је широ­ког распо­на моти­ва­ци­ја и хумо­ри­стич­ко-сати­рич­ног начи­на изра­жа­ва­ња. Тај­на њего­вог уме­ћа је, што само на сам себи начин знан, у тако крат­кој фор­ми, тек у пре­гршт речи, успе­ва да зна­ти­жељ­ном чита­о­цу саоп­шти тако много…

Да раз­га­ли душу чита­о­цу и иза­зо­ве осе­ћај лепог… Мно­ги њего­ви афо­ри­зми су по сво­јој садр­жај­но­сти чита­ви томо­ви књи­га. Сто­га тра­же пови­ше умно­сту­диј­ског вре­ме­на за сво­је дубље ана­ли­зе. Сво­јом мета­фо­рич­но­шћу, пре­но­сним зна­че­њем и број­ним књи­жев­ним укра­си­ма кори­шће­ним у сати­ри, сати­ри­чар Мићо зна некад при­лич­но да упле­те чита­о­ца у сво­је про­фи­ло­зоф­ске нити.

Њего­ва миса­о­но­а­фо­ри­стич­на раз­ми­шља­ња често су иска­за­на у овлаш фор­ми, али са обр­том који делу­је попут пра­ска. Таква при­кри­ве­на иро­ни­ја има при­влач­ни­ју аро­му од оне директ­но упу­ће­не. За начин на који наш умет­ник испо­ља­ва често и врло јет­ка осе­ћа­ња, инвек­ти­ва је посве стран појам. Његов афо­ри­зам је нерет­ко тво­рен по асо­ци­ја­циј­ском кључу.

Иако је ово пишче­ва прва књи­га, да се уочи­ти да је исти дости­гао сам зенит у начи­ну ства­ра­ња ове нима­ло лаке форме.

Сма­тра се да су сред­ње годи­не нај­и­де­ал­ни­је за пре­зен­то­ва­ње јав­но­сти сво­га годи­на­ма наку­пље­ног зна­ња и уме­ња. За Мићу Луки­ћа се, суде­ћи по првим ути­сци­ма, са сигур­но­шћу може рећи да је један од таквих. Тако­ђе није тешко уочи­ти да је Мићо ово задо­вољ­ство могао при­ре­ди­ти чита­о­ци­ма куди­ка­мо рани­је… Дакле, пого­то­во гле­да­но кроз ква­ли­тет, Мићо је „сво­ју при­чу“ могао да нам испри­ча и мно­го рани­је. Позна­то је да су неки то учи­ни­ли у самој мла­до­сти, али то су већ неке дру­ге теме и пре­о­ку­па­ци­је, које пра­те мла­де… Ишчи­та­ва­њем књи­ге да се при­ме­ти­ти да је аутор напро­сто од неку­да иско­пао доста нетак­ну­тих тема које поду­же вре­ме­на море савре­ме­ног чове­ка… Рекло би се, чак да је за мно­ге наше нево­ље раз­от­крио кључ, или барем начин да нам их у некој мери олак­ша… Што се тиче детаљ­ни­је ана­ли­зе књи­ге очи­глед­но да је сам при­ступ доста уоп­ште­но учи­њен, пого­то­во ана­ли­за афо­ри­за­ма. У овом слу­ча­ју тај посао је пре­пу­штен суду чита­ла­ца од којих се оче­ку­је да буду стро­ги, баш као што је наш сати­ри­чар Мићо резак и раби­ја­тан пре­ма нега­тив­ним поја­ва­ма које неу­мил­но пра­те наше друштво.

Коста Павло­вић

Избор афо­ри­за­ма рецен­зен­та Косте Павловића:

Ако је у раду спас, онда овом народу
нема спа­са без батине.

Кад наи­ђе на несрећ­ни­ка, сва­ка жена
се срећ­но уда.

Круп­ни мили­ци­о­не­ри туку сит­не лопове!

Због неста­ши­це лекова,
гра­ђа­ни­ма се препоручује
раз­бо­ље­ва­ње само у слу­ча­ју нужде.

Нисмо без сло­бо­де гово­ра, али није
згод­но да се изражавамо.

Тра­жи се поште­ни нала­зач да врати
изгу­бље­ни народ.

У здра­вом телу – здра­во теле.

Састав вла­де је пукао на саставу!

Вла­да мора неи­зо­став­но направити
свој соци­јал­ни – проблем.

Чудо, од чега овај народ живи,
ваља­ло би про­гла­си­ти свет­ским чудом.

Књи­гу је тех­нич­ки уре­дио и при­пре­мио за штам­пу „Арти­јин кре­а­тив­ни тим“ (А.К.Т.).

Инфор­ма­ци­је о про­да­ји и наруџ­би­ни књи­ге могу се доби­ти путем елек­трон­ске адре­се: artija.kua@gmail.com.

„Афотека“ представљена у Београду

„Афотека“ представљена у Београду

У Бео­гра­ду у про­сто­ру умет­нич­ке гале­ри­је „Studio Fine Art Dex“ (Ска­дар­ска 36а), у субо­ту 24. новем­бра 2012. годи­не, пред­ста­вљен је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духовитих“.

„Афотека“ представљена у Београду

У нео­бич­ном амби­јен­ту „Studio Fine Art Dex-а“ уз сасвим опу­ште­ну атмо­сфе­ру пре­те­жно мла­ђој публи­ци, која је актив­но уче­ство­ва­ла и упа­ди­ца­ма поку­ша­ва­ла да доско­чи афо­ри­сти­ча­ри­ма уз спон­та­не апла­у­зе и смех, пред­ста­ви­ло се неко­ли­ко гене­ра­ци­ја афо­ри­сти­ча­ра чита­ју­ћи сво­је афо­ри­зме обја­вље­не у алма­на­ху „Афо­те­ка“.

После духо­ви­те наја­ве про­мо­ци­је од стра­не Мио­дра­га Сто­ши­ћа, извод из сво­је увод­не речи обја­вље­не у алма­на­ху про­чи­тао је Вла­ди­ца Милен­ко­вић, глав­ни уред­ник изда­ња и заступ­ник КУА „Арти­ја“, затим је Горан Радо­са­вље­вић, уред­ник „Лиге духо­ви­тих“, про­чи­тао извод из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа, да би напо­слет­ку Сто­шић и Милен­ко­вић у „крат­ким рафа­ли­ма“ засу­ли публи­ку избо­ром афо­ри­за­ма 22 ауто­ра који нису били при­сут­ни на промоцији.

„Афотека“ представљена у Београду

Вла­ди­ца Миленковић

Након тога су се при­сут­ни афо­ри­сти­ча­ри пред­ста­ви­ли афо­ри­зми­ма из „Афо­те­ке“, и то сле­де­ћим редо­сле­дом, „по ста­ри­ни“ као и у алма­на­ху: Коста Павло­вић или­ти Срба Павло­вић, Мићо Лукић, Милу­тин Мла­ђе­но­вић, Пери­ца Јокић, Горан Радо­са­вље­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мио­драг Сто­шић.

„Афотека“ представљена у Београду

Коста Павло­вић или­ти Срба Павловић

„Афотека“ представљена у Београду

Мио­драг Стошић

Изне­на­ђе­ње за све, а првен­стве­но афо­ри­сти­ча­ре, био је дола­зак Пери­це Јоки­ћа из Црне Горе, који је дошао у Бео­град само овим пово­дом и тим гестом учи­нио част изда­ва­чи­ма и при­ре­ђи­ва­чи­ма алма­на­ха и дру­гим при­сут­ним коле­га­ма. Тим пово­дом је крат­ко пред­ста­вље­на и књи­га „Тач­но у подне“, анто­ло­ги­ја радио-афо­ри­за­ма коју чини избор из послед­њих 10 годи­на еми­си­је „Туп-туп“ Мило­ва­на Или­ћа Мини­мак­са и која је обја­вље­на још дале­ке 1998. годи­не, а уре­дио је упра­во Пери­ца Јокић.

„Афотека“ представљена у Београду

Пери­ца Јокић и Горан Радосављевић

На кра­ју су се на бис, који публи­ка није тра­жи­ла али је по реак­ци­ја­ма желе­ла, поја­ви­ли Јокић, Милен­ко­вић и Радо­са­вље­вић, да би у самом фини­шу на сце­ну сту­пио и нај­мла­ђи хумо­ри­ста и сати­ри­чар те вече­ри Нико­ла Жив­ко­вић, чиме је окон­ча­но вече када је Бео­град дожи­вео „Афо­те­ку“ уживо.

„Афотека“ представљена у Београду

Са лева на десно: Горан Радо­са­вље­вић, Нико­ла Оташ, Мио­драг Сто­шић, Милу­тин Мла­ђе­но­вић, Мићо Лукић, Пери­ца Јокић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић, Срба Павло­вић, Нико­ла Жив­ко­вић, Јеле­на Вучи­нић, Нико­ла Драгаш

Међу при­сут­ни­ма су били и кари­ка­ту­ри­сти Нико­ла Оташ и Нико­ла Дра­гаш, који је зајед­но са Реша­дом Сул­та­но­ви­ћем уче­ство­вао у илу­стро­ва­њу овог изда­ња, као и мла­да афо­ри­сти­чар­ка Јеле­на Вучи­нић.

Део атмо­сфе­ре са промоције:

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

У Косовској Митровици из „Афотеке“ даривана лековита доза смеха

Вече хумора и сатире у Косовској МитровициУ Косов­ској Митро­ви­ци је у окви­ру вече­ри хумо­ра и сати­ре под нази­вом „Сати­ру сати­ру“ про­мо­ви­сан Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, што је уз аутор­ска пред­ста­вља­ња срп­ских хумо­ри­ста и сати­ри­ча­ра била леко­ви­та доза сме­ха за већи­ном мла­ду публи­ку која је посе­ти­ла овај догађај

Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“, пред­ста­ви­ли су при­ре­ђи­ва­чи Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, и Мио­драг Сто­шић избо­ром афо­ри­за­ма 29 ауто­ра засту­пље­них у овој књи­зи, а у току вече­ри је пред­ста­вље­но и неко­ли­ко аутор­ских изда­ња, као и збор­ник афо­ри­за­ма шест ауто­ра мла­ђе гене­ра­ци­је „Мара­тон на крат­ке стазе“.

Дру­ги део вече­ри је про­те­као у аутор­ском пред­ста­вља­њу Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа из Пара­ћи­на, Мио­дра­га Сто­ши­ћа из Бео­гра­да, Нена­да Вуче­ти­ћа из Кру­шев­ца и Миро­сла­ва Ђор­ђе­ви­ћа, или­ти stand up коми­ча­ра Лор­да од Беде, из Бач­ког Магли­ћа, који су сва­ко на свој начин заба­ви­ли и засме­ја­ли публи­ку, док су дома­ћу подр­шку има­ли од мла­де Митров­чан­ке Јеле­не Ђоро­вић у виду кла­вир­ске пратње.

Петак, 2. новем­бар 2012. годи­не оста­ће убе­жен у кален­да­ру кул­тур­них деша­ва­ња Косов­ске Митро­ви­це као дан када је одр­жа­но прво вече хумо­ра и сати­ре од рас­па­да ста­ре Југо­сла­ви­је, како су наве­ли орга­ни­за­то­ри из НВО „Актив“ у чијем је про­сто­ру „Актив Арт Цен­тру“ одр­жа­но ово вече.

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Вла­ди­ца Миленковић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Мио­драг Стошић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Ненад Вуче­тић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Миро­слав Ђорђевић

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Публи­ка на вече­ри хумо­ра и сати­ре у Косов­ској Митровици

Вече хумора и сатире у Косовској Митровици

Публи­ка на вече­ри хумо­ра и сати­ре у Косов­ској Митровици

Сни­мак дела са пред­ста­вља­њем Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“:

Сатирична позорница Жикишон 2012

Видели смо се насмејани на „Сатиричној позорници Жикишон 2012“

Сатирична позорница Жикишон 2012

При­зна­ње Сати­рич­не позор­ни­це Жикишон

Фести­вал сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон“ за 2012. годи­ну у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“, а уз помоћ Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин, одр­жан је у субо­ту 13. окто­бра у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин уз сло­ган „Види­мо се насмејани!“

У првом делу Сати­рич­не позор­ни­це Жики­шон 2012 пред­ста­вље­ни су награ­ђе­ни радо­ви и уру­че­не су награ­де при­сут­ним ауто­ри­ма, и то, за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму Мила­ди­ну Бери­ћу из Бања Луке, прва, и Деја­ну Андре­ји­ћу из Кру­шев­ца, дру­га награ­да, и за сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу Ђор­ђу Мај­сто­ро­ви­ћу из Новог Сада, прва, и Јасми­ни Пет­ко­вић из Лесков­ца, дру­га награ­да. Награ­де су се састо­ја­ле од дипло­ма, књи­га и умет­нич­ких дела, а прво­на­гра­ђе­ни­ма су уру­че­на и спе­ци­јал­на при­зна­ња која се састо­је од дрве­ног посто­ља са метал­ним логом СПЖ (Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон) и која ће у наред­ним годи­на­ма поста­ти обе­леж­је нај­бо­љих радо­ва са конкурса.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Томи­ца Ђор­ђе­вић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мили­ја Вуковић

Све награ­ђе­не радо­ве са кон­кур­са „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ су на нај­бо­љи могу­ћи начин пред­ста­ви­ли Мили­ја Вуко­вић, глу­мац Кру­ше­вач­ког позо­ри­шта, чита­ју­ћи при­че, и Томи­ца Ђор­ђе­вић, глу­мац Позо­ри­шта Пара­ћин, чита­ју­ћи афо­ри­зме и песме.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Мили­ја Вуко­вић, глу­мац Кру­ше­вач­ког позоришта

Кари­ка­ту­ром „Тор­та“, која је била тема за афо­ри­зам за спе­ци­јал­ну награ­ду „Зоран Матић Мазос“, а коју је изло­жбе­но опре­мље­ну као награ­ду доби­ла Мари­на Дроб­ња­ко­вић из Новог Сада, наја­вље­на је изло­жба кари­ка­ту­ра и илу­стра­ци­ја Нико­ле Дра­га­ша из Пан­че­ва за април или мај месец 2013. годи­не у Гале­ри­ји Кул­тур­ног цен­тра Параћин.

У сре­ди­шњем делу фести­ва­ла одр­жа­на је про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, изда­ње КУА „Арти­ја“ и интер­нет сај­та „Лига духо­ви­тих“. Про­мо­ци­ја је поче­ла чита­њем одлом­ка из увод­не речи обја­вље­не у књи­зи јед­ног од при­ре­ђи­ва­ча Вла­ди­це Милен­ко­ви­ћа, након чега су сво­је афо­ри­зме чита­ли „афо­те­ка­ри“ Воји­слав Трум­пић, Вла­ди­ца Милен­ко­вић и Мио­драг Сто­шић, док је афо­ри­зме при­сут­них Мила­на Влај­ко­ви­ћа и Живо­ти­ја Д. Вуч­ко­вић читао глу­мац Томи­ца Ђор­ђе­вић. Одлом­ком из рецен­зи­је Вељ­ка Рај­ко­ви­ћа, сати­ри­ча­ра из Под­го­ри­це, као и избо­ром афо­ри­за­ма из рецен­зи­је, завр­шен је и дру­ги део Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2012“. Ово је била тре­ћа про­мо­ци­ја Алма­на­ха после про­мо­ци­ја у Дел­че­ву (Маке­до­ни­ја) и Панчеву.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Про­мо­ци­ја Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ – Вла­ди­ца Миленковић

Тре­ћи, завр­ши део, про­те­као је у пред­ста­вља­њу четво­ри­це гости­ју фести­ва­ла, који су се пред­ста­ви­ли сва­ко на себи свој­ствен начин. Поче­ло је све када се на „Позор­ни­цу“ попео коми­чар Лорд од Беде или­ти Миро­слав Ђор­ђе­вић из Бач­ког Магли­ћа и сво­јим насту­пом изне­на­дио и добро засме­јао публи­ку; наста­ви­ло се оштром сати­ром Нину­са Несто­ро­ви­ћа, Ново­са­ђа­ни­на на при­вре­ме­ном раду у Пара­ћи­ну; затим је гост из Бео­гра­да Мио­драг Сто­шић свом сво­јом духо­ви­то­шћу иза­звао еруп­ци­је сме­ха; да би на кра­ју Бања­лу­ча­нин Мила­дин Берић само још више поја­чао интен­зи­тет сме­ха и апла­у­за за јед­но сасвим спон­та­но и неза­бо­рав­но вече хумо­ра и сати­ре у Параћину.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Stand Up наступ Лор­да од Беде

Сатирична позорница Жикишон 2012

Пред­ста­вља­ње Нину­са Несторовића

Сатирична позорница Жикишон 2012

Пред­ста­вља­ње Мио­дра­га Стошића

Сатирична позорница Жикишон 2012

Пред­ста­вља­ње Мила­ди­на Берића

Про­грам Фести­ва­ла је водио Вла­ди­ца Милен­ко­вић.

Упр­кос неко­ли­ко деша­ва­ња и мани­фе­ста­ци­ја у Пара­ћи­ну и широј око­ли­ни публи­ка је добро испу­ни­ла про­стор Гале­ри­је Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин и обла­чан и кишо­вит дан раз­ве­дри­ла смехом.

Сатирична позорница Жикишон 2012

Публи­ка на Фести­ва­лу сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2012“

Ово­го­ди­шњи фести­вал су поред Кул­тур­ног цен­тра Пара­ћин помо­гли Хотел „Петрус“ Пара­ћин, Рад­ња за обра­ду мета­ла „Вент Пар“, штам­па­ри­ја „ex Fontana“ и ТНВ „Папир Весна“.

До сле­де­ћег Фести­ва­ла сати­ре и хумо­ра „Сати­рич­на позор­ни­ца Жики­шон 2013“ – Види­мо се насмејани!

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Прво представљање „Афотеке“ одржано у Делчеву

На Првој интер­на­ци­о­нал­ној вече­ри хумо­ра и сати­ре у маке­дон­ском гра­ду Дел­че­ву, која је одр­жа­на у окви­ру про­сла­ве 100 годи­на од посто­ја­ња гра­да 7. сеп­тем­бра 2012. годи­не, пред­ста­вљен је Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“, прво изда­ње Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ уз уче­шће веб сај­та „Лига духовитих“.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Наступ Вла­ди­це Миленковића

У пред­ста­вља­њу Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ уче­ство­ва­ли су при­ре­ђи­ва­чи Вла­ди­ца Милен­ко­вић, заступ­ник КУА „Арти­ја“, Горан Радо­са­вље­вић, вла­сник и уред­ник веб сај­та „Лига духо­ви­тих“, и Мио­драг Сто­шић, док је од оста­лих ауто­ра засту­пље­них у алма­на­ху био при­су­тан Миле Гјор­гји­јо­ски, који је ујед­но био и дома­ћин ове вечери.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Васил Толев­ски, Миле Гјор­гји­јо­ски и Мио­драг Сто­шић, у првом пла­ну Алма­нах афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афоризма

У окви­ру вече­ри је пред­ста­вље­на и „Анто­ло­ги­ја бал­кан­ског афо­ри­зма“ на маке­дон­ском јези­ку, у изда­њу „Макформ“-а из Ско­пља, а о којој је горо­вио при­ре­ђи­вач Васил Толев­ски.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Милен­ко­вић, Толев­ски, Гјор­гји­јо­ски, Сто­шић, Крлев­ски, Фил­чев­ски и Радо­са­вље­вић пред публиком

Поред пред­ста­вља­ња ова два изда­ња, наве­де­ни ауто­ри су се пред­ста­ви­ли и поје­ди­нач­но укљу­чу­ју­ћи и још дво­ји­цу маке­дон­ских афо­ри­сти­ча­ра Ата­на­са Крлев­ског и Риста Фил­чев­ског.

Ина­че, ово је било прво зва­нич­но пред­ста­вља­ње Алма­на­ха афо­ри­сти­ча­ра „Афо­те­ка“ и овом при­ли­ком се Књи­жев­но-умет­нич­ка асо­ци­ја­ци­ја „Арти­ја“ про­да­јом књи­га свог првог изда­ња укљу­чи­ла у хума­ни­тар­ну акци­ју општи­не Делчево.

Прво интер­на­ци­о­нал­но вече хумо­ра и сати­ре је про­пра­ти­ла локал­на теле­ви­зи­ја, а како је наја­вље­но у пла­ну је штам­па­ње збир­ке афо­ри­за­ма на маке­дон­ском јези­ку уче­сни­ка овог дешавања.

1. Интернационално вече хумора и сатире - Делчево 2012

Уру­чи­ва­ње покло­на КУА „Арти­ја“

Овом при­ли­ком је заступ­ник КУА „Арти­ја“ Вла­ди­ца Милен­ко­вић уру­чио покло­не који су се састо­ја­ли од књи­га пара­ћин­ских писа­ца и, уз уче­шће Тури­стич­ке орга­ни­за­ци­је Пара­ћи­на, про­спе­ка­та који пре­зен­ту­ју тури­стич­ке потен­ци­ја­ле општи­не Параћин.

Резултати конкурса „Живојин Павловић Жикишон 2012“

Сатирична позорница ЖикишонПозна­ти су сви награ­ђе­ни ауто­ри кон­кур­са сати­ре и хумо­ра „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ на тему „Сре­ћа у несре­ћи“ за афо­ри­зме, сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну песму, сати­рич­но-хумо­ри­стич­ну при­чу и афо­ри­зма на тему зада­те карикатуре

Жири у саста­ву: Вељ­ко Рај­ко­вић, сати­ри­чар из Под­го­ри­це; Алек­сан­дар Нова­ко­вић, сати­ри­чар и драм­ски писац из Бео­гра­да и Душан Ђор­ђе­вић, афо­ри­сти­чар, про­зни писац и нови­нар из Вра­ња, систе­мом бодо­ва­ња награ­дио је сле­де­ће ауто­ре при­сти­глих књи­жев­них радова:

– у кате­го­ри­ји афоризама:

  1. Љиља­на Бра­ло­вић (Пра­ња­ни, Гор­њи Мила­но­вац, Срби­ја) (шифра: ДЕТЕЛИНА СА ЧЕТИРИ ЛИСТА)
  2. Жељ­ко Мар­ко­вић (Чачак, Срби­ја) (шифра: МОРАВАЦ)
  3. Екрем Мацић (Коњиц, БиХ) (шифра: АМЕБА)

– у кате­го­ри­ји сати­рич­но-хумо­ри­стич­не песме:

  1. Мила­дин Берић (Бања Лука, РС, БиХ) – СРЕЋА У НЕСРЕЋИ (НАУК СИНОВЦУ) (шифра: ТУЊИЦЕ)
  2. Дејан Андре­јић (Кру­ше­вац, Срби­ја) – ПОЛИТИЧКА УСПАВАНКА (шифра: ТАТА БРАДА)
  3. Кла­ра Бра­ић Самар­џић (Бео­град, Срби­ја) – СРЕЋА У НЕСРЕЋИ (шифра: ЛЕТЊА ПОЗОРНИЦА)

– у кате­го­ри­ји сати­рич­но-хумо­ри­стич­не приче:

  1. Ђор­ђе Мај­сто­ро­вић (Нови Сад, Срби­ја) – ВУДИ, ВУДИ, РИБА БУДИ (шифра: ДТФ)
  2. Јасми­на Пет­ко­вић (Леско­вац, Срби­ја) – СРЕЋА У НЕСРЕЋИ (шифра: МИНА)
  3. Јеле­на Кујун­џић (Мајур код Шап­ца, Срби­ја) – СРЕЋА У НЕСРЕЋИ (шифра: ЗЛОПАМТИЛО)

За афо­ри­зам који нај­ду­хо­ви­ти­је и нај­пре­ци­зни­је опи­су­је кари­ка­ту­ру „Тор­та“ Нико­ле Дра­га­ша, а за спе­ци­јал­ну награ­ду посве­ће­ну Зора­ну Мати­ћу Мазо­су, ода­бран је афо­ри­зам Мари­не Дроб­ња­ко­вић (Нови Сад, Срби­ја) (шифра: УРАМЉУЈЕМ ЛИМУНОВЕ), а гла­си: Зину­ћу, па куд пукло.

На кон­кур­су „Живо­јин Павло­вић Жики­шон 2012“ уче­ство­вао је 71 аутор из Срби­је, Босне и Хер­це­го­ви­не, Црне Горе, Маке­до­ни­је, Хрват­ске, Руму­ни­је и Ита­ли­је у све чети­ри кате­го­ри­је; са афо­ри­зми­ма 47, сати­рич­но-хумо­ри­стич­ном песмом 26, сати­рич­но-хумо­ри­стич­ном при­чом 31, док је са афо­ри­змом на тему кари­ка­ту­ре уче­ство­ва­ло 20 ауто­ра. Орга­ни­за­тор се захва­љу­је свим уче­сни­ци­ма кон­кур­са и чести­та награ­ђе­ним ауторима.

Тер­мин одр­жа­ва­ња Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“ за 2012. годи­ну у Пара­ћи­ну у орга­ни­за­ци­ји Књи­жев­но-умет­нич­ке асо­ци­ја­ци­је „Арти­ја“ биће нак­над­но одре­ђен, када ће бити уру­че­не дипло­ме и награ­де и јав­но про­чи­та­ни и пре­ко фан­зи­на публи­ко­ва­ни награ­ђе­ни радови.

У наред­ном пери­о­ду на Жики­шон Бло­гу (blog.zikison.net) биће пред­ста­вље­ни сви награ­ђе­ни и запа­же­ни радо­ви од стра­не жирија.

Вла­ди­ца Миленковић,
заступ­ник КУА „Арти­ја“
и Сати­рич­не позор­ни­це „Жики­шон“