Тема конкурса је „Култура и уметност“ и састоји се из 3 категорије: афоризми, сатирично-хумористична песма и сатирично-хумористична прича. На конкурс слати до 15 афоризама (не мање од 10); једну песму (до једне куцане стране); и, једну причу (до две куцане стране), под шифром и са краћом биографијом у посебној коверти, на адресу:
Културни центар Параћин (за КУА Артија – конкурс Жикишон 2013) ул. Бранка Крсмановића 45 35250 Параћин Република Србија
или на електронску адресу: zikison@gmail.com, под следећим условима:
Радове потписане шифром слати у Word документу (doc или docx формату), са стандардним фонтовима који подржавају „наша“ слова, величине 12 и са проредом вредности 1.0, у једној поруци под насловом „За конкурс Жикишон 2013“, док у поруци чији је наслов изабрана шифра аутора послати податке о аутору уз кратку биографију на електронску адресу: artija.kua@gmail.com. Обе поруке, и са радовима и са разрешењем шифре, морају бити послате са исте адресе.
У категорији афоризама награђује се серија афоризама, а у све три категорије биће награђен по један најбољи рад, док ће још по два рада из сваке категорије добити диплому. Радови који нису послати под наведеним условима конкурса неће се узимати у обзир.
Специјална награда конкурса „Зоран Матић Мазос“ биће додељена оном ко најдуховитије и најпрецизније једним афоризмом опише карикатуру аутора Горана Ћеличанина, карикатуристе и илустратора из Варварина. Награда се састоји од дипломе и карикатуре која је тема ове награде и која ће бити изложбено опремљена од стране њеног аутора.
Конкурс је отворен до 1. септембра 2013. године, а резултати ће бити објављени средином месеца. Сатирична позорница „Жикишон 2013“ биће одржана до краја године у Културном центру Параћин, када ће бити додељена признања са металним логом СПЖ (Сатирична позорница „Жикишон“) на дрвеном постољу, као и награде (књиге, уметничка дела и др.) и дипломе, и бити презентовани најбољи радови.
Радови приспели поштом се не враћају, а изабрани ће бити публиковани на блогу „Жикишон“ (blog.zikison.net). Организатор конкурса задржава право објављивања књиге са приспелим радовима.
За додатне информације обратити се на електронску адресу: artija.kua@gmail.com.
Више о животу и раду Жикишона и Мазоса на веб сајту zikison.net.
Владица Миленковић, заступник КУА „Артија“ и Сатиричне позорнице „Жикишон“
Најава Фестивала уметности „Артикулисање 2013“ на РТВ Канал М из Параћина 27. маја 2013. године, гост емисије „М поподне“ био је Владица Миленковић, заступник КУА „Артија“, који је поред најаве говорио и о раду удружења:
Прилог телевизије Општине Параћин за вести 1. јуна 2013. године:
Специјални прилог РТВ Канал М приказан премијерно 6. јуна 2013. године:
Да би се написао квалитетан и реалан чланак о неком дешавању потребно је да се слегну утисци и чују коментари и критике у наредна бар 3 дана, јер свако чудо траје управо толико, посебно када се ради о нечему тако комплексном, јединственом и алтернативном као што је Фестивал уметности „Артикулисање“ и још посебније ако те утиске треба да пренесе сам организатор.
Кажем, комплексном, јединственом и алтернативном јер на једном месту у једној вечери и у само непуна 4 сата окупити и представити књижевне радове, стендап комедију, рок музику и у акустичној и електричној варијанти, као и ликовну уметност, и то све под ауторском етикетом баш делује као сизифовски посао. Данас је свакако у Србији најтеже наћи публику која ће све то испратити, независно од креативности стваралаца, чак и појединачно по ауторима или по врсти уметности путем промоција или тематских вечери, а камоли све то овако фестивалски обједињено.
Параћин је још једном положио испит након прошлогодишњег Артикулисања, посећеност је била на завидном нивоу када се погледају дешавања сличног типа и у много већим срединама, а у публици су се нашли и људи који ретко уприличују себи изласке управо због понуде која се свела само на „грандиозно“ или на рециклажу познатог а блиског, посебно када се ради о музичкој интерпретацији. Али то је и разумљиво јер мало људи истражује у уметности која их интересује као конзумента, па и као аутора, и још мање њих тежи ка нечем потпуно неистраженом или поприлично новом, а да не говоримо о томе када се треба усудити и посетити такво дешавање. Али опет све то неразумљиво у данашње време у коме бунтовници и са разлогом и без разлога имају слободу да кроје свој став и мишљење која је дошла са широм приступачношћу интернету где се не може позивати на телевизијско ружичасто и којекакво затупљивање. У сваком случају, свест за подршком нечег новог ауторског није довољно присутна и на томе треба радити из дана у дан. Прави тренутак да измислимо нову пословицу: подржи данас да сутра не буде досадно.
Него, баталимо филозофију и утопију, вратимо се на сам фестивал онакав какав је био. Почетак је наравно каснио, јер шта у Србији крене на време или не слути на добро или се није ни десило када се ради о публици која се свим силама труди да одржи академски ниво од 15 минута закашњења па све то пута 2 па на више. А почело је након 50-ак минута од предвиђеног времена почетка књижевним стваралаштвом чланова Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“: Алексина Ђорђевић провокативна као и увек са причом која се одвија на њеном терену (за неупућене, на терену сексуалности), Милена Дуловић одмерена у свом дводелном прозном експерименту о односима између двоје одљубљених, Марко Антић инспирисан маестрално прочитао малу серију својих брутално истинитих песама, а ја као потписник ових редова недовољно безобразан да оценим моје две стилски различите песме које су биле неочекивана замена очекиваним афоризмима, мада сам чуо да се шушка по граду да су добре. Добре!? Одлично!
Други део фестивала обележили су стендапери Миодраг Стошић и Мирослав Ђорђевић, познатији у том свету као Лорд од Беде, видно различити у својим наступима, а довољно исти да подједнако насмеју публику. Пошто је комично препричавати стендап комедију не бих да им правим конкуренцију па ћу само напоменути да о томе најбоље говори смех (не)заголицане публике. Иначе, ко је пропустио ове њихове мајске наступе у Параћину, прилика за поправни у јуну је у петак 7. јуна у Скопљу.
Стендапери: Миодраг Стошић и Мирослав Ђорђевић (Лорд од Беде)
Након свега стигосмо и до толико очекиваног музичког дела фестивала који је отворио Зонтаг, тј. Владимир Недељковић са својим верним оружјима за рокенрол – акустичном гитаром и гласом, или „зонтаговски“ описано „буди рокенрол на сто начина, буди рокенрол с мало зачина, буди рокенрол на сто начина, рокенрол је последње уточиште од сељачина“. Што је Зонтаг више призивао тај стари добри рокенрол звук то је млађа публика све више нестрпљиво ишчекивала четворочланог Плишаног Малишана из Горњег Милановца у свој својој Sonic Youth-Dinosaur Jr-Nirvana-Stone Roses-Yo La Tengo препознатљивости. За то време Зонтаг је показивао како један искрени већ безмало 30 година активни стваралац рок музике може и сам самцијат да пренесе пажљивим и стрпљивим слушаоцима своје стваралаштво о чему најбоље говори у песми „Ходам“ поруком: „… лако је певати туђу песму, за своју имај М-У-Д-А…“, коју нажалост те вечери нисмо имали прилике да чујемо. И након 40-ак минута на бину су се попели и чланови бенда Плишани Малишан, где су енергичним и добро усвираним наступом раздрмали прве редове публике која је очекивала управо оно што је и добила – ритам који покреће. А затим је на сцену ступило параћинско „додатно убрзање“ панк бенд Жбунт отпрашивши свој сет ауторских песама на крају зачинивши неким панк стандарднима. И тиме је завршен званични део фестивала што није спречило организовану младу параћинску музичку екипу да у комбинованим саставима настави још пар сати рокенрола.
Уметничку слику фестивала употпунио је карикатуриста и илустратор Горан Ћеличанин који је кроз карикатуре и покоји портрет присутних гостију дао велики и сликовит допринос, укључујући и његову изложену мини-галерију карикатура познатих књижевника и других уметника. Изабрани срећници који су нацртани те вечери однели су своју слику и прилику са собом. Нама који нисмо стигли да будемо нацртани остало је да памтимо Фестивал уметности „Артикулисање 2013“ по нечему другом, а верујем да је имало по чему.
Цртежи и мини-галерија Горана Ћеличанина
Наравно, било је критика на ово или оно, на рачун овог или оног, али се углавном све сводило на личне укусе о којима, као што сви знамо, не треба расправљати.
На крају, поред захвалности свима који су подржали фестивал, како онима који су то урадили својим присуством тако и онима који су пружили технички подршку, захвалност иде и Општини Параћин и клубу „ex Fontana“ без којих би све било много теже или га не би ни било. Захвалност заслужују и локални медији, посебно РТВ Канал М чији специјални прилог са фестивала очекујемо ових дана.
Фестивал уметности „Артикулисање 2014“? То је у Србији далека и неизвесна будућност.
У име свих нас из КУА „Артија“,
Владица Миленковић, заступник
Фестивал уметности „Артикулисање 2013“ у организацији Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ биће одржан у клубу „ex Fontana“ у Параћину, у петак 31. маја 2013. године са почетком од 21 час. Ово ће бити други по реду фестивал „Артикулисање“, који у само једној вечери окупља ауторе и групе из више области уметности и по свом садржају представља алтернативу уобичајеним културним дешавањима у Параћину, а и шире. Ове године фестивал је помогла Општина Параћина на основу пројекта пријављеног на конкурс за пројекте из културе.
На Фестивалу уметности „Артикулисање 2013“ публика ће имати прилике да чује нове-старе радове књижевног стваралаштва чланова КУА „Артија“, да се насмеје stand up комедијама Миодрага Стошића и Лорда од Беде, да чује „живе“ наступе „Зонтага“ и „Плишаног Малишана“ и њихова ауторска музичка остварења, као и да се упозна са радовима карикатуристе и илустратора Горана Ћеличанина и на лицу места са његовим цртачким умећем.
Након получасовног уводног првог дела фестивала, у коме ће се чланови КУА „Артија“ читати своје књижевне радове, у наредних 40-ак минута наступиће stand up комичари Миодраг Стошић и Лорд од Беде, који су већ у пар наврата били гости параћинских културних дешавања, на наступу stand up кабареа „Грбаве Танге“ и Сатиричној позорници „Жикишон 2012“.
[box]Ко је Миодраг Стошић? Миодраг Стошић је хумориста, stand up комичар и заслужено награђивани сатиричар. Добитник „Вибове награде“ (2008) и награде „Пера Стојановић Туман“ за ТВ драму (2011). Коаутор књиге прича „Танго на тротоару“ (2009) и књиге афоризама „Маратон на кратке стазе“ (2012) и један од приређивача „Алманаха афористичара – Афотека“. Оснивач stand up кабареа „Грбаве Танге“ и организације „Мултимедијално уметничко вече – МУВЕ“. Члан сценаристичког тима „Вече са Иваном Ивановићем“ на ТВ Прва. Припадник „малих људи“ из радија и духовни отац „Малог Марка“ на Радију С. Рођен у Владичином Хану, живи и ради у Београду.[/box]
[box]Ко је Лорд од Беде? Лорд од Беде је Мирослав Ђорђевић из Бачког Маглића, а Мирослав Ђорђевић је stand up комичар са неколико десетина наступа у Србији и Републици Српској. Један од пионира stand up комедије у Србији још од 2006. године. Сарађивао са неколико телевизија „Пинк“, „Прва“, „ТВ Војводина“ и „Хепи“. Добитник награде „најбољи утисак публике“ на манифестацији „Златни рис“ у Бања Луци (2013).[/box]
Трећи део фестивала резервисан за музику обележиће наступи два рок извођача, „Зонтага“, под чијим именом ће самостално наступити Владимир Недељковић изводећи песме уз акустичну гитару, и бенда „Плишани Малишан“, који на основу својих музичких остварења свакако заслужују већу пажњу на српској, па и регионалној, рок сцени од оне које имају и у својим локалним срединама – Новом Саду и Горњем Милановцу, и околини.
[box]Ко је Зонтаг? Зонтаг је бенд Владимира Недељковића основан 1995. године, а под чијим именом Недељковић углавном наступа самостално свирајући акустичну гитару и певајући. Владимир Недељковић је рок музичар, стрип цртач, аутор неколико изложби стрипа и концерата у земљи и иностранству (Холандија, Аустрија, Грчка, Македонија). Са бендом „Контрабанда“ из Панчева снимио албум „Лаку ноћ, децо“ (1995), а као „Зонтаг“ објавио музичка издања „Кухиња“ (CD и стрип, 2001), „Психо-делија“ (2004), „Energy and Light“ (2008), „Зонтаг Фебруар 2012.“ и „Зонтаг 21.12.2012.“. Аутор је библиографских и стрип издања: Историја урбане културе Панчева „Хеликоптер на глави“ (2005), стрип „Тесла, Панчево и друге приче“ (2006), Историја урбане културе Новог Сада „Девојчице и дечаци са Дунава“ (2007, допуњено издање 2010) и „Energy and Light“ – Тесла у стрипу (2008). Аутор документарног филма о бендовима из 60-их са територије Јужног Баната „Хеликоптер на глави“ (2005). Имао главну глумачку улогу и радио музику за филм „Фелна“, награђеног на фестивалу краткометражног филма у Новом Саду (2007), аутора Зорана Маринковића. Добитник Међународне награде за мултикреативност „Бранко Андрић Андрела“ (2007). Рођен у Панчеву, живи у Новом Саду.[/box]
[box]Ко је Плишани Малишан? Плишани Малишан је indie rock бенд са noise и garage punk елементима под великим утицајем бендова Sonic Youth, Dinosaur Jr, Nirvana, Stone Roses, Yo La Tengo, и др., основан 2005. године. Бенд је одржао и учествовао на више десетина концерата широм Србије. Победници су „Јелен Демофеста“ у Бања Луци (2011). Власници неколико десетина сати демо снимака од којих се ускоро очекује њихов први албум. Чланови бенда су: Мирко Шћепановић (бубањ), Иван Ковачевић (гитара), Ђорђе Новаковић (гитара, вокал) и Бобан Кецовић (бас гитара, вокал).[/box]
Подршка „Зонтагу“ и „Плишаном малишану“ биће параћински панк бенд „Жбунт“, који ће уједно затворити фестивал предвиђен да траје око 3 и по сата, након чега ће група параћинских музичара у комбинованом саставу свирати after party за сређивање утиска са тек завршеног „Артикулисања 2013“.
За време трајања фестивала карикатуриста и илустратор Горан Ћеличанин показаће своје цртачко умеће цртајући карикатуре и портрете гостију, а свако ко буде присуствовао фестивалу и има цртачког талента позван је да се поред Ћеличанина опроба у томе. У току вечери биће изложена и мини-галерија радова Горана Ћеличанина коју чине портрети познатих личности из света књижевности и уметности, избор из његовог богатог опуса дугог 35 година.
[box]Ко је Горан Ћеличанин? Горан Ћеличанин је карикатуриста, илустратор и стрип цртач из Варварина, рођен у Крушевцу, са повременим боравком и радом у Београду. Члан УЛУПУДС-а од 1994., а од марта 2007. године са статусом „истакнути уметник“, и члан Удружења новинара Србије (УНС) од 1998. године. Добитник више од 80 награда и признања у земљи и иностранству, међу којима су: плакета УЛУПУДС-а – годишње награде за 2000., 2003. и 2004. годину; годишња награда УНС-а за карикатуру „Лаза Костић“ (2003); награда „Пјер“ – трећа 1991., прва 2004. и друга 2008. године; награда „Класово мајсторско перо“; звање „Мајстор карикатуре“ (Пловдив, Бугарска, 2005), и многа друга. Радови му се налазе у колекцијама музеја хумора и сатире и приватним колекцијама широм света. Учесник многих ликовних колонија и сарадник домаћих и страних часописа. Објавио три књиге карикатура: „Басне без речи“ (1994), „Мапа карикатура“ (1997) и „Мапа ратних цртежа“ (2000).[/box]
Поред Општине Параћин у помоћ фестивалу као и прошле године притекао је и клуб „ex Fontana“, у чијем ће се простору бити одржан и овогодишњи фестивал, док ће као и до сада све активности КУА „Артија“ и овај фестивал медијски пропратити РТВ „Канал М“ из Параћина.
Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“ сутра би на дан оснивања 29. фебруара требало да слави годину дана постојања, али нема кад. Није да се нема времена, него једноставно нема тог датума у овогодишњем календару.
Кажу да 2013. није преступна година па није у реду да се и ми као организација која се бави културом понашамо преступнички када време није. Зато ћемо морати на први рођендан да чекамо дуге четири године како не бисмо пореметили све друге празнике померањем датума за један дан унапред. Свесни смо да свет ипак не може стати због нас на 24 часа и то нам је тешко пало, али нас теши то што ћемо увек бити много млађи него што јесмо.
За годину дана колико је прошло од тог „кобног“ 29. фебруара 2012. године остварено је много тога. Није да се хвалимо, али тако је. Него, уозбиљимо ствари мало…
Започет је Фестивал уметности „Артикулисање“, уз помоћ клуба „Екс Фонтана“, који обухвата алтернативне облике културе и уметности, а да ли ће бити настављен и у ком обиму видећемо. Од узречице „само да смо живи и здрави“ тешко може да се организује фестивал, макар и скромног обима какав је био прво „Артикулисање“. Затим, захваљујући Културном центру Параћин настављен је Фестивал сатире и хумора „Сатирична позорница Жикишон“ у форми у којој је започет 2011. године уз пратећи књижевни конкурс. Иначе, „Сатирична позорница Жикишон“ постоји од 2005. године и одржавана је повремено уз ентузијазам појединаца, понајвише Зорана Матића Мазоса (1950-2010).
Још један врло важан догађај за КУА „Артија“ је покретање издавачке делатности Библиотеке „Артија“ и реализовање идеје алманаха афористичара у сарадњи са веб сајтом „Лига духовитих“ Горана Радосављевића и уз несебичну помоћ заинтересованих афористичара са простора бивше Југославије. На предлог познатог сатиричара из Подгорице Вељка Рајковића алманах афористичара је добио назив „Афотека“. Прва књига „Алманах афористичара – Афотека“ објављена је у августу прошле године и промовисана је у Србији и Македонији, а већ крајем јануара текуће године расписан је конкурс за „Афотеку 2“. Друга књига Библиотеке „Артија“ је збирка афоризама „Кратке мисли дугих размишљања“Мића Лукића из Београда која је објављена почетком децембра 2012. године.
Уз прошлогодишњу организацију изложбе карикатура Слободана Срдића и предстојећу изложбу Николе Драгаша у сарадњи са Културним центром Параћин, као и наступа stand up бенда „Грбаве танге“ у сарадњи са клубом „Екс Фонтана“, све ово је и више него довољно. Али и то није све.
Поред наведених дешавања у организацији КУА „Артија“, раме уз раме са мном својим ангажовањем највећи допринос су дали Алексина Ђорђевић, Марко Антић и Милена Дуловић учествовањем у активностима, као што су: обележавање Светског дана књиге и ауторских права, перформанс „Летеће књиге“ у оквиру манифестације „Ноћ музеја“ у атријуму параћинске библиотеке и друге сличне активности о којима је писано на веб сајту Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ (kua.artija.net). Поред поменутих чланова било је ту и других који су дали свој допринос у складу са својим могућностима и временом, а они ће се већ препознати.
Планови за 2013. годину су све ово исто само мало другачије и боље, јер увек може боље, а може и више. У корист томе је и оформљен „А.К.Т.“, илити „Артијин Креативни Тим“, са спољним сарадницима који ће првенствено радити на техничком уређивању и опремању књига онако како то саме књиге и заслужују, а који би у догледно време у зависности од интересовања и идеја могао да прерасте у нешто шире.
Дакле, да закључимо, нема рођендана. Година прође, рођендан никад!
„Ова књига је настала из потребе да се има књига. Од папира. Да се стави у ташну и чита у аутобусу, у чекаоници, у паузи за доручак. Да се некоме поклони и напише посвета. Да јој се заврну странице. Скоро као оригами. Слова на папиру која стварају слике у глави и уврћу штиво кроз ум и срце читаоца у којекакве облике – које затим желите да сачувате, или их згужвате и баците (…) Од суровог реализма, преко филозофије и секса, до неких прича које носе у себи синопсис за будући роман или жанровски припадају фантастици, представљам Вам моје умеће склапања и пресавијања речи у облике осећања, мисли и утисака“ – написала је у предговору збирке Алексина Ђорђевић.
„Алексина Ђорђевић виђени је представник оних сјајних људи које мораш или да обожаваш или да мрзиш – и камо среће да су сви такви, јер ниђе веће туге до кад неко својом карактерном бледуњавошћу и бескрвним изражавањем не изазива у људима ама баш никакву емоцију или реакцију“ – објаснио је у рецензији Марко Шелић Марчело.
Збирка „Голе жене“ је до сада представљена у Београду и Лесковцу уз две параћинске промоције.
Мирослав Средановић, Мићо Лукић, Срба Павловић, Миодраг Стошић, Владица Миленковић и Горан Радосављевић
„Афотекари“ Срба Павловић, Мићо Лукић, Мирослав Средановић, Горан Радосављевић, Миодраг Стошић и Владица Миленковић заједничким снагама су представили Алманах, након чега је уследила промоција књиге Мића Лукића „Кратке мисли дугих размишљања“. Рецензент књиге Срба Павловић је поред уводне речи о аутору и књизи прочитао рецензију, а у представљању афоризама помогли су му сви присутни афористичари случајним одабиром. Уредник издања и заступник КУА „Артија“ Владица Миленковић је представио књигу својим избором афоризама:
Стари добри радио беспрекорно функционише. Сад крче црева.
Народ је и превише забринут. Брига га за све.
Сумњива лица се скривају у бирачким списковима.
Радници који су страховали од губитка радног места, сада страхују од добијања посла.
Ђаво је однео шалу. Ето зашто се смејемо као будале…
Згодне жене владају борилачким вештинама – обарају с ногу.
Кад год се ослоним на себе, ослонац се измакне.
Народ живи лоше јер му је тако суђено због оних којима није никако суђено.
Пут нам је исувише дуг – јер се вртимо у круг.
Лако бисмо до посла али појавиле су се сметње на везама.
Куповина диплома је доказ да се свака школа плаћа.
Не морате ви нас окретати, навикли смо ми и овако и онако.
Пишамо уз ветар… а то нам се враћа…
Бадава што време ради за нас кад не може да постигне.
Не излазите на брисан простор. Ту пуца видик.
Они горе толико су високо да им народ није ни на видику.
Учећи се на туђим грешкама, своје запостављамо.
Просипањем памети обележавамо пут у неповратно.
Смотанима је тешко раздвојити дупе од главе.
Читањем афоризама долазимо до правог стања ствари.
Мићо Лукић, читање радова из рукописа
Да не би све остало на оном што је могло да се прочита из књига побринуо се Мићо Лукић који је на крају из рукописа прочитао неколико својих афоризама и епиграма.
Ово је било друго представљање „Афотеке“ у Београду и укупно шесто, док је књига „Кратке мисли дугих размишљања“ представљена први пут.
Публика свих генерација, која је била присутна у завидном броју на овој промоцији два издања Библиотеке „Артија“, често је реаговала на афоризме здружено смехом и(ли) аплаузима.
У босанско-херцеговачком недељнику „Енигматски ђердан“ своје место нашао је и Алманах афористичара „Афотека“, који је представљен на два различита начина у два броја.
После уводне речи једног од „афотекара“ Динка Османчевића из Бања Луке у једном од претходних бројева овог енигматског недељника, број 621 је донео на задњој страни корица насловну страну „Афотеке“ уз извод из уводног текста уредника и једног од приређивача Владице Миленковића.
Како је најављено овиме нису решене све „енигме“ у „Енигматском ђердану“ што се тиче „Афотеке“. У неком од наредних бројева биће представљени са по неколико афоризама сви заступљени аутори у Алманаху.
„Енигматски ђердан“ је недељник који излати сваког четвртка на простору Босне и Херцеговине са прилично великим тиражом за овдашње прилике од 15 хиљада примерака. Поред енигматике у недељнику се могу наћи и текстови на разне теме међу којима се последњих година често налазе и афоризми.
Прва и друга књига Библиотеке „Артија“ Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“, „Алманах афористичара ‘Афотека'“ и „Кратке мисли дугих размишљања“ Мића Лукића, биће представљене у Београду у простору позоришта „Театар 78“ (Ресавска 78), у недељу 17. фебруара 2013. године са почетком у 15 часова.
Аутор књиге афоризама „Кратке мисли дугих размишљања“ Мићо Лукић први пут ће своју књигу представити читалачкој публици после њеног објављивања почетком децембра 2012. године. Рецензент књиге је познати афористичар Срба Павловић, а поред њега у представљању књиге учестоваће заступник КУА „Артија“ Владица Миленковић.
„Алманаху афористичара ‘Афотека'“ ово ће бити друга београдска промоција, после прошлогодишње промоције новембра месеца у уметничкој галерији „Studio Fine Art Dex“, а укупно шеста после Делчева (Македонија), Панчева, Параћина и Косовске Митровице. Поред приређивача књиге Владице Миленковића, Горана Радосављевића и Миодрага Стошића, као и Србе Павловића и Мића Лукића, очекује се долазак и других „афотекара“.
Организациони одбор Сатиричне позорнице „Жикишон“ Књижевно-уметничке асоцијације „Артија“ расписује конкурс сатире и хумора „Живојин Павловић Жикишон 2013“.
Књижевно-уметничка асоцијација „Артија“ сутра би на 
Представљање збирке колумни и кратких прича 
